У реконструисаном парку на Ташмајдану, у центру Београда, 8. јуна 2011. откривен је споменик Милораду Павићу. Споменик су открили председник Србије Борис Тадић и председник Азербејџана Илхам Алијев.
Споменик Милораду Павићу висок три метра, изграђен у седмострукој оплати од бронзе, рад је вајара Натигу Алијева, професора универзитета из Бакуа и члана Руске академије уметности.
Приликом свечаног отварања амбасаде Републике Азербејџан 8. јуна 2011. у Београду, Легат Милорада Павића поклонио је граду Бакуу факсимил рукописа „Хазарског речника“. Факсимил је уручен председнику Азербејџана, Илхаму Алијеву, уз присуство српског и азербејџанског министра иностраних послова, бројних званица, представника свештенства и дипломатског кора.
У петак 20. маја , дипломатским карго летом стигао је из Азербејџана бронзани споменик српског књижевника Милорада Павића. Споменик Павићу откриће свечано 8. јуна 2011. председник Србије Борис Тадић, председник Азербејџана Илхам Алијев и Павићева удовица, књижевница Јасмина Михајловић.
Споменик Милораду Павићу, рад вајара и професора универзитета из Бакуа Натигу Алијева, висок је три метра, рађен је у седмострукој оплати од бронзе, и са специјалном сеизмичком конструкцијом. Вајар Алијев је осим фотографија, филмских и видео записа, упознавања са животом и делом, путовао у Москву да види тамошњи Павићев споменик у Алеји писаца, рад руског скулптора Григорија Потоцког, који је постављен у престоници Русије још 2009, за живота српског писца.
У Позоришту Приједор (Република Српска) премијерно је 7. маја 2011. изведена представа Петкутин и Калина, према текстовима Милорада Павића, у адаптацији сарајевског режисера Градимира Гојера. Са поднасловом Play Pavich у представи су превасходно коришћени делови драме „Заувек и дан више или позоришни јеловник“, али и одломци из романа „Хазарски речник“, „Предео сликан чајем“, као и прича Милорада Павића.
Комад “Заувек и дан више” је до сада игран у Москви (МХАТ, 2002) и Македонији (Народно позориште Битољ, 2004). Ово је прво извођење на српском језику. Драма је иначе објављена у штампаном облику 1993. године..
Током маја месеца Јасмина Михајловић, књижевница и старатељ над “Легатом Милорада Павића” одржала је предавање у Институту за књижевност
и уметност у Београду, под називом “Електронска књига – Киндл читач – на примерима романа Милорада Павића”.
На Венецијанском универзитету (Università Ca‘Foscari di Venezia Facoltà di Lingue e Letterature Straniere), почетком марта одбрањен је магистарски рад Бојане Марчело Гримани, под насловом ПОЕТИКА ФАНТАСТИЧНОГ. У РАСКОРАКУ ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА У ДЕЛИМА МИЛОРАДА ПАВИЋА.